Ostvarila je brojne uspehe na poslovnom planu, ali ističe da nikada nije dozvolila da joj privatni problemi utiču na posao.

Dragana Katić

Dragana Katić, Foto: Marko Đoković/Alo!

Voditeljka emisije “Nikad nije kasno”, Dragana Katić na javnoj sceni je više od tri decenije, ostvarila je brojne uspehe na poslovnom planu, ali ističe da nikada nije dozvolila da joj privatni problemi utiču na posao.

– Imala sam situacije kada je moja majka bila teško bolesna, kada sam je ujutru vodila na hemioterapije, popodne snimala dva „Grand šoua”. Saša Popović je jedini znao za to, ne samo zato što je bio moj nadređeni, već zato što smo u prijateljskim odnosima i smatrala sam da treba da mu kažem, jer nisam znala ishod toga, pa da bude pripremljen ukoliko se nešto desi. Još nisam zaboravila te srede ujutru kada sam majku vodila na hemioterapije. U osam ujutru je odvedem, u 12 je vratim kući, ostavljala sam je da bude sa kumom dok ne završim sa poslom. Otac moje dece je ujutru umro, a ja sam tada morala da idem da završim sve sa njegovom bivšom suprugom, sa svojom decom, njihovom sestrom i posle toga da snimam „Nikad nije kasno”. To je moj posao, vas gledaju milioni, od vas se očekuje maksimum, ako ne možete da date maksimum, onda je bolje da se povučete i ne radite – prisetila se Dragana za 24 sedam. Tada je, dodaje ona, došla na posao i upozorila kolege pod kojim je stresom.

– Rekla sam Žiki i Ivketu producentu da pripaze ako zabagujem, da mi pomognu, ali nijednog trenutka nisam smatrala da posao treba da trpi zbog mojih problema. Bilo je milijardu problema, ali prosto čovek sve izgura i ide dalje. Nema razloga za dramu. Kuća je za patnju, prijatelji su za deljenje bola, a posao je nešto što mora da se odradi dobro. Prijalo mi je tada da radim. Prvo, jer je to bio posao koji volim, drugo, adrenalin koji imam kod sebe i koji mi je pomogao da eliminišem sve brige i probleme. Jaka sam žena, nemam tu lažnu skromnost, ali znam i kada sam slaba – priznaje Katićeva.

Njen bivši partner, koji je preminuo pre dve godine, ostavio ju je još pre rođenja blizanaca Bojana i Bogdana, pa je sinove podizala sama. Uprkos svemu tome, ona nije zažalila i trudila se da njeni naslednici imaju korektan odnos sa ocem.

– Nije ni prema meni ni prema deci loša postavka stvari. Nijednog trenutka nije bio bitan moj i njegov odnos, nego samo neispunjenje njegovih obaveza prema deci, ali to je bilo. To smo sada zaboravili i nećemo se vraćati na nešto što je bilo i pričati o nekome ko nije prisutan, ni fizički ni mentalno na ovom svetu. To je zatvorena tema. Dok je bio prisutan, ja sam govorila kako je bilo, a onda je i on mogao da odgovori i kaže da li sam u pravu ili ne. Bio je sudski proces. On sada nije tu i ne može da odgovori na bilo šta što bih ja rekla. Misija moje životne priče je bila ta da pomognem ženama. Ja smatram da javna ličnost sa kojom neki pokušavaju da se identifikuju, neki vas vole, neki ne. Smatram da je misija javnih ličnosti da podele svoja iskustva i da nekim ljudima pomogne, u ovom slučaju da se pomogne ženama da se odvaže i uđu u priču za neka svoja prava. Zaista se mnogo žena javljalo, ali one su konkretno od mene tražile savet kako to pravno da uobliče, kako da se obrate advokatu – objašnjava voditeljka, a onda se prisetila kako je patnju ispoljavala.

– Milion puta mi se desilo da zaplačem zbog svega što me je zadesilo. „Suze su okej” – što bi rekla Mirjana Bobić Mojsilović, tu nema govora. Suze su stvarno katalizator. Stvarno sam srećna da dođem u situaciju da se isplačem, jer se dobro osećam posle toga. Volim situacije kada mogu da plačem i one mi prijaju. U poslednje vreme mi to teže ide, a imam i razloga da se isplačem, da sebi olakšam. Moramo imati deo svoje priče kada ćemo se izvrištati i isplakati, udarati u džak, da tu energiju izbacimo iz sebe.

Sa finansijama nikada nije imala problema, do trenutka kada je izostala novčana podrška bivšeg supruga.

– U detinjstvu, tokom studiranja, na početku karijere nisam imala problema sa finansijama, ali smo moja deca i ja prošli jedan veoma izazovan finansijski period. Gledano sa ove tačke na kojoj se sada nalazimo, to nam je najviše pomoglo kako da oni sazru, tako i ja da sebi dokažem da mogu sa svime da se izborim u životu. Pristalica sam da sa decom treba sve da delim, sva saznanja, ono što se dešava u životu, tako je i taj period bio podeljen. Naučila sam ih da izađu napolje i da se ponašaju među ljudima tako da im kažu: „Blago tebi”, a sa prijateljima da dele istinu. Naučila sam ih da stvore štit i odbrane se od nepristojnih pitanja. Preponosna sam na to kako smo iz toga izašli i što sam shvatila kakve ljude imam oko sebe. Beskrajno ih volim i beskrajno sam im zahvalna – naglasila je ona i istakla da je ne vređa epitet „samohrane majke” koji joj je dodeljen i da je ponosna što je sinove izvela na pravi put.

– Odlučila sam sama da rodim decu, njihov otac je do određenog perioda učestvovao u njihovom odrastanju, ali kasnije manje, ali kontakti su uvek postojali. Deca su do poslednjeg dana sa njim bila u kontaktu, tu nema zbora. Nije bilo toliko teško objasniti. Dok su oni bili mali, razgovori su trajali po tri, četiri sata, ali kasnije je bilo potrebno sve manje i manje vremena, oni su sami videli. Nisam im pričala bajke, nisam lagala. Oni su sada zreli momci, sa skoro 23 godine uspešni u svojim profesijama, u svom školovanju. Izuzetno obrazovani momci. Osim toga što ih volim najviše na svetu, znaju i da ih nikada nisam lagala. To je najlepša moguća stvar koja može da se dogodi između roditelja i dece – ispričala je Katićeva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here