MAJKA mi je Bosna, a kolevka grad u kojem sam zaključao uspomene i živim za svaki ponovni susret sa njim.

To kaže ekskluzivno za “Novosti” šezdesetdevetogodišnji Sarajlija, Slobodan Čobo Janjuš, koji poslednje tri decenije živi na Floridi, u Tampa Beju, sa suprugom Suzanom, poreklom iz Požarevca, dok je ćerka Martina, sada Barišić, udata i živi u Zagrebu.

ČOLIĆU POKAZIVAO “CAKE”

MALO ko zna, da je popularni pop pevač Zdravko Čolić, u mladosti gajio iluziju da postane fudbalski golman, a cake je na treninzima, skidao od popularnog Čobe, koji je danas Zdravkov veliki fan.

Kao klinac, opčinjen bravurama Jašina, Grošića, Benksa, Šoškića… maštao je da postane golman i počeo je da brani za raju iz ulice i odmah čudesnim paradama skrenuo pažnju i na nagovor drugara došao na stadion na Grabavici, u naselju u kojem je živeo.

– Sećam se još tog uzbuđenja kada sam prišao tadašnjem treneru pionira Želje Fadilu Požegiji i pitao ga mogu li malo i ja na gol, a njima je baš falio golman i tako je sve počelo – nastavlja priču čovek koji je jedini u istoriji fudbala u Bosni i Hercegovini branio za dva ljuta gradska rivala, Željezničar i Sarajevo.

Gimnastičar i atleta, čovek “ptica i selica” kako su ga nazvali, zbog neverovatne sposobnosti da leti i da se zbog nemirnog duha, često seli i menja klubove i sredine, Slobodan Janjuš ostaće upamćen kao jedini golman na ovim prostorima, pa možda i celom svetu, koji je na 15 utakmica, ocenjen čistom desetkom i za prvi tim Željezničara debitovao sa 15 godina.

– Sve se odvijalo filmskom brzinom, trener Ribar me je, najpre, kao golobradog dečaka, pozvao da budem rezerva čuvenom Čiki Radoviću, na prijateljskoj utakmici protiv tuzlanske Slobode. Tridesetak minuta pred kraj, pozvao me je “Mali, ‘ajd u igru” – priseća se Janjuš, uz napomenu da je prvu prvenstvenu utakmicu za Želju branio protiv Dinama u Zagrebu i sjajnim odbranama doprineo pobedi Sarajlija od 1:0.

IVICA SE UZALUD SLIKAO

NA sedam utakmica jedne sezone, Slobodan Janjuš nije bio savladan i javno je u šali rekao “Ko mi da gol, uzeću sliku od njega”. Usledilo je Željino gostovanje u Zrenjaninu, golgeter Ivica Radosavljević se naoštrio i slikao pre utakmice, ali je mrežu čuvenog Janjuša, zatresao drugi fudbaler Proletera, Miloš Vidović.

Od tada, kako kaže, niko ga više nikada nije “skinuo” sa gola, a on je fanatičnom upornošću i radom, u novosadskoj Vojvodini, uspeo da sa, do tada neprikosnovene “jedinice”, pomeri reprezentativca Ratka Svilara.

Posle Vojvodine, usledila je selidba “za velike novce” u Radnički iz Pirota, pa povratak u Sarajevo, ali ne na Grbavicu, nego bordo Koševo, gde je branio četiri sezone do 1981, kada je obukao dres ljubljanskih “zmajčeka”. Za Bežigradom se zadržao jednu sezonu, a onda osetio iskušenje Maksimira i briljirao na golu Dinama, pa se preselio u Nikšić i branio gol Sutjeske, da bi se na kraju karijere, kako i dolikuje istinskom fudbalskom “vagabundu”, vratio u Želju i zauvek mu poklonio svoje srce.

IZGORELE FOTOGRAFIJE

POŠTO su mu prilikom požara u stanu u Sarajevu izgorele sve fotografije sa utakmica, lepo iznenađenje priredio mu je prijatelj iz Zrenjanina, Slobodan Radovanov, takođe golman, koji je kao dečak sakupljao fotografije, novinske isečke svog idola i poklonio mu album sa 170 fotografija. Janjuš, inače, u gradu na Begeju održava kontakt sa dvojcom velikih drugara, takođe fudbalskih golmana, Goranom Gavrilovićem i Delivojem Šarencem.

– Dok sam živ pamtiću slavlje na Grbavici, kada smo u sezoni 1971/1972. osvojili šampionsku titulu Jugoslavije, zemlje koje više nema, a ja sam bio poroglašen najboljim golmanom, sa ubedljivo najmanje primljenih golova – kaže idol mnogih čuvara mreže, koji zbog izuzetne konkurencije u to vreme, Envera Marića, Olje Petrovića, Vukčevića, Dujkovića, Rizaha Meškovića, Ratka Svilara i drugih, osim u nekim revijalnim utakmicama, nije imao sreće da obuče dres nacionalnog tima.

FOTO. Privatna arhiva

ČUVENO Šajberovo kolo, koje je epilog dobilo na Ustavnom i Sudu udruženog rada, sa presudom da nema dokaza o nameštanju, samo je senka na svetlu prošlost jugoslovenskog fudbala.
– Što se tiče te famozne utakmice 1984. godine na JNA sa Partizanom 4:0, ja bih i rođenom, pokojnom ocu u šesnaest metara se bacio u noge. Bio sam sportista, a ne može jedan igrač ili dva, da nameste utakmicu. Jedino kada se klubovi dogovore – uz smešak se priseća pomalo zaboravljene burne prošlosti kada je Partizan za jedan gol uzeo titulu, da bi mu sutradan, odlukom Slavka Šajbera, ona bila oduzeta.
Na pitanje da li mu je neko rekao da pušta loptu u svoj gol, Slobodan Janjuš je više puta do sada, doduše uvek nerado, govorio da mu niko nije rekao, jer kakav je inadžija bio, uradio bi sigurno suprotno.
– Samo mi je jednom predsednik Partizana tada rekao “nećeš biti narodni heroj ako zezneš Partizan” i sve mi je rekao. Ja kao bivši golman i sportista, a pre svega kao čovek, mirno spavam i imam puno prijatelja iz tog vremena sa kojima se i danas družim, savest mi je mirna – poručuje legendarni golman.

Po zvaničnom završetku karijere u Željezničaru, bio je nekoliko godina internacionalac u Valeti sa Malte, zatim nemačkom Ofenbahu, odakle je 1994. kao fudbalski penzioner, otišao na Floridu.

U svom kafiću, koji je, kako često kaže, svojevrsna galerija uspomena, ugostio je brojne prijatelje iz sveta fudbala za koji živi i bez kojeg ne može. Sa nekadašnjim saigračem iz Olimpije, Mirsadom Sejdićem, koji živi u NJujorku se često čuje, a kod njega na kafi su Refik Kozić i Miodrag Živaljević, nekadašnji asovi Partizana, zatim Toni Franković, bivši igrač Sarajeva, koji je napravio sjajnu karijeru u Americi, Nenad Vidaković, Muhamed Fazlagić…

Kao redovan učesnik Balkan soker kampa, Janjuš i sada sa 69 godina ne preza da napravi bravuru, pokaže golmansku paradu. Tajna dobre forme je kaže u redovnom treningu i pravilnoj ishrani, u kojoj nema puno belog-šećera, soli, mleka i brašna, sastojaka koji značajno usporavaju metabolizam.

Priča sa Čobom ne može da se završi bez rodnog grada.

– Kad god imam priliku dođem u Sarajevo, i tu sam srcem i dušom. Da nije Sarajeva ne bi bilo ni mene, zato hvala ti voljeni grade, kolevko moja – poručuje Slobodan Janjuš.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here