Znate li zašto ne možete da pobedite Vučića? Zato što ne razumete gde je i kako on nastao, pa duboko verujete da vas je bog načinio pametnijim i boljim, te da je on puka slučajnost, elementarna nepogoda koja će proći, sticaj glupih okolnosti, i, nadasve, nepravda.

I već sedam godina, vi ste onaj kojot iz crtanog filma, a on ptica trkačica koju nikako ne uspevate da stignete. I uvek ste zapanjeni otkud vi, poraženi, u oblaku prašine koji ostavlja za sobom, ne zastajući čak ni da vam se nasmeje u lice.

Samo ono bip-bip, u daljini.

Tako će da bude i ovaj put. Zato što ne shvatate da je Vučić svoje poraze već doživeo.

Od 1993. godine, do 2012., učestvovao je, pogledajte malo, na nekih tridesetak izbora. I sve ih izgubio, ili nije imao dovoljno glasova, podrške, da bude vlast.

Znate li, da li ste uopšte svesni, koliki je to kofer poraza, ali, još više od toga, lekcija. Onih koje je on, za razliku od vas, nabeđenih, pažljivo i vredno učio.

Pogledajte čuvenu reklamu Majkla Džordana za Najki, u kojoj govori o tome koliko puta je promašio, koliko pobeda ispustio, koliko puta su ga  blokirali, koliko koševa mu dali u poslednjim sekundama, pa će vam možda biti jasno.

Čoveka koji prođe sve to, koji uspe da kroz sve lavirinte partijske hijerarhije stigne od običnog člana do predsednika, koji je obišao svaku tarabu u Srbiji, ugazio u svako njeno blato, padao, ustajao, bivao gažen, ginuo za svaki glas, pa i onaj koji mu nije donosio pobedu, nego poraz… takvog čoveka, zapamtite to, nikako ne može da pobedi ekipa iz BG kafića, nesposobna da napravi jedan dobar stranački odbor u Srbiji, a kamoli nešto više od toga.

On je za njih – Džordan. Onaj kojeg su stalno tukli Detroit Pistonsi, onaj koji je, po povratku na teren glatko izgubio od Orlanda, onaj kojem nepoznati igrač da 37 poena na utakmici, i onaj koji, svaki put, kada dobije batine, izgubi, promaši, ode u teretanu i radi pet puta više nego do tada. Pa sve svoje poraze i promašaje naplati, sa kamatom.

Ne postaje se NBA igrač tako što te neko proglasi za NBA igrača, kao što je vas Tadić, u svojim halucinacijama, proglasio za političare.

Vrh, pa i u politici, ima svoju cenu. Onu koju vi, razmaženi, ne smete ni da pomislite da platite. Ušli ste u ring sa bokserom koji ima iza sebe tri stotine mečeva, sav je u ožiljcima, svaku kost je lomio, i? Mislite da su te rukavice, fensi, koje ste navukli, koje vam je Tadić navukao, dovoljne? Pa onda još i plačete kada počne da vas bije?  Politika je, i to nikada niste shvatili, krvav posao, radi sve, svaki dan, 0-24, i sastoji se od, pre svega, poraza, lekcija koje se uče.

I koje je Vučić, toliko puta poražen, naučio.

Vi niste. Zato što ste nesposobni da učite. Zato što ste po slengu iz Paviljona – neuči. Oni nesrećnici kojima svako može da proda ciglu. Svaku put, Unedogled.

Zato je vreme da odete, da nestanete, da se sklonite. I pustite neke ozbiljne ljude da se igraju onako kako i treba. Kroz poraze, uz učenje. Samo takvi, jednog dana, mogu da pobede. Vi, nikada.

Ivan RADOVANOVIĆ 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here